Menu

BLOG

Kako je nastala čokolada - kratko putovanje kroz istoriju

Ako ne možete da zamislite život bez čokolade, imate sreće što niste rođeni pre 16. veka! Do tada, čokolada je postojala samo u Mezoamerici (regija koja obuhvata deo današnjeg centralnog Meksika, do severoistočne Kostarike), u obliku koji je dosta drugačiji od onog koji poznajemo danas. Ljudi tog područja su oko 1900. godine pre nove ere naučili da pripremaju zrna kakaoovog drveta. Najraniji podaci nam govore da je zrno bilo mleveno i mešano sa kukuruznim brašnom i čili prahom, kako bi se napravilo određeno piće. Ovo piće nije bilo ništa nalik današnjoj opuštajućoj šolji slatkog, toplog kakaoa, već je bilo gorko i gusto piće sa puno pene.

Ako mislite da je čokolada danas važna, u Mezoamerici je bila još važnija. Mezoamerikanci su mislili da je kakaoovo zrno božanska hrana, koju je ljudima darovalo božansko, pernato biće, koje je Majama bilo poznato kao Kukulkan, a Astecima Quetzalcoatl. Asteci su kakaovo zrno koristili kao novčanu valutu, pili napitak od kakaovog zrna na kraljevskim proslavama, davali ga vojnicima kao nagradu za uspeh u bitkama i koristili u verskim obredima.

DOLAZAK ČOKOLADE U EVROPU

Prvi transatlantski čokoladni susret dogodio se 1519. godine, kada je Hernan Cortez posetio dvor Montezume, u Tenochtitlanu. Hernanov kapetan broda je u svom dnevniku zabeležio da je Montezuma izneo pedeset zlatnih bokala kakaoovog napitka, i sipao ih u zlatne čaše. Kada su se kolonizatori vratili sa velikom količinom ovog zrna u Španiju, misionari su kakaou pripisali reputaciju afrodizijaka.

Isprva, gorak ukus kakaoovog zrna i njegov sastav činio ga je pogodnim za lečenje pojedinih neugodnosti, poput uznemirenog stomaka. Međutim, kada se pomeša sa medom, šećerom ili vanilom, dobija se ukusna poslastica koja je ubrzo postala popularna na španskom dvoru. Uskoro, nije bilo aristokratskog doma bez ovog slatkog napitka. Teško je bilo proizvesti ovo piće u velikim razmerama, i zahtevalo je mnogo vremena, rad na plantažama i ropsku snagu, stoga je bilo i skupo.

IZUM KAKAO PRESE I NASTANAK MLEČNE ČOKOLADE

Svet čokolade će se izuzetno promeniti 1828. godine, otkrićem kakao prese, koju je dizajnirao i osmislio Konrad Van Hauten, u Amsterdamu. Njegov izum može da izdvoji prirodnu masnoću, odnosno kakao buter od kakao praha. Ovo ostavlja opciju da se od kakao praha pravi piće ili da se pomeša sa kakao buterom, čime se dobija ukusna, crna čokolada, kakvu poznajemo danas. Takođe, otkrio je da se dodatkom alkalnih soli smanjuje gorčina čokolade. Ubrzo potom, švajcarski poslastičar Danijel Piter dodao je mleko u prahu u smesu sa kakao prahom i buter, i tako je nastala slatka, mlečna čokolada.

20. VEK I MASOVNA PROIZVODNJA ČOKOLADE

Do početka 20. veka, čokolada više nije bila elitna poslastica, već je postala dostupna većini ljudi. Ovaj masovni zahtev za čokoladu povećao je potrebe proizvodnje kakao zrna, koje može da raste samo blizu ekvatora. Tvrdi se da je čokolaterija Lombart, nastala 1760. godine, bila prva proizvodnja čokolade u Francuskoj. Lindt & Sprüngli AG, švajcarska kompanija, počela je proizvodnju čokolade 1845.godine. Druga velika čokoladna imena poput Nestle, Hershey’s i Cadbury, započeli su svoju proizvodnju čokolade krajem 19. i početkom 20. veka.

Danas, Obala Slonovače u Africi proizvodi dve petine ukupnih svetskih zaliha kakaoa. Čokolada je poslastica bez koje mnogi od nas ne mogu da zamisle svoj dan, kolač, tortu ili napitak.